Muhamed Junus

  • Mikrokreditna teorija
  • ekonomija razvoja
Univerzitet
  • Univerzitet u Daki
  • Univerzitet Vanderbilt
ZanimanjeekonomistaOrganizacija
  • Univerzite u Čitagongu
  • Državni univerzitet središnjeg Tenesija
  • Glazgovski kaledonijanski univerzitet
Potpis

Muhamed Junus (beng. মুহাম্মদ ইউনূস; rođen 28. juna 1940) bangladeški je društveni preduzetnik, bankar, ekonomista, i vođa civilnog društva koji je bio nagrađen Nobelovom nagradom za mir zbog osnivanja Graminske banke i njegovih pionirskih doprinosa konceptu mikrokredita i mikrofinansiranja. Ovi krediti se daju preduzetnicima koji su previše siromašni da bi se kvalifikovali za tradicionalne bankarske zajmove. Godine 2006, Junus i Graminska banka zajednički su dobili Nobelovu nagradu za mir „za njihove napore putem mikrokredita na stvaranju ekonomskog i socijalnog razvoja odozdo”. Norveški Nobelov komitet je izjavio da se „trajni mir ne može biti postignut ukoliko velike grupe stanovništva ne pronađu načine na koje se mogu osloboditi siromaštva” i da su „širom kultura i civilizacija, Junus i Graminska Bank pokazali da čak i najsiromašniji od siromašnih mogu raditi na ostvarivanju svoj vlastitog razvoja”.[1] Junus je primio nekoliko drugih nacionalnih i međunarodnih priznanja. Dobio je Predsedničku medalju slobode Sjedinjenih Država 2009. godine i Zlatnu medalju Kongresa 2010. godine. [2]

Godine 2008. on je rangiran na drugo mesto na listi „Top 100 globalnih mislilaca” časopisa Spoljana politika .[3]

U february 2011, Junus je zajedno sa Saskijom Brajstinom, Sofi Ajsenman i Hansom Rajcom osnovao bezprofitnu organizaciju Junusov socijalni biznis - globalne inicijative (YSB). YSB stvara i osnažuje socijalna preduzeća za adresiranje i rešavanje socijalnih problema širom sveta. Kao međunarodna implementacija Junusove vizije novog, humanog kapitalizma, YSB upravlja sredstvima inkubatora za socijalna preduzeća u zemljama u razvoju i pruža savetodavne usluge kompanijama, vladama, fondacijama i nevladinim organizacijama.

Godine 2012, on je postao kancelar Glazgovskog kaledonijskog univerziteta u Škotskoj. Tu dužnost je obavljao do 2018. godine.[4][5] Ranije je bio profesor ekonomije na Čitagonškom univerzitetu u Bangladešu. On je objavio je nekoliko knjiga vezanih za svoj finansijski rad. Član je osnivačkog odbora Gramin Amerike i Gramin fondacije, koji podržavaju mikrokredite.

Junus takođe radi u upravnom odboru Fondacije Ujedinjenih nacija, javnoj dobrotvornoj ustanovi koju je 1998. godine kreirao američki filantrop Ted Tarner poklonom od jedne milijarde dolara za podršku UN inicijativa.[6]

U martu 2011, vlada Bangladeša je otpustila Junusa sa njegove funkcije u Graminskoj banci, navodeći zakonske prekršaje i starosnu granicu na njegov položaj.[7]

Rani životi i obrazovanje

Rane godine

Junus kao dečak izviđač 1953. godine
Junus u poseti Čitagonškoj kolegijatnoj školi, 2003. godine

Treće od devetoro dece,[8] Junus je rođen 28. juna 1940. u bengalskoj muslimanskoj porodici u selu Batua, pored Kaptaj puta u Hatazariju u okrugu Čitagong, u Bengalskom predsedništvu Britanske Indije, sadašnjem Bangladešu.[9][10] Otac mu je bio Hazi Dula Mia Šoudagar, draguljar po zanimanju, a majka Sufija Katun. Svoje rano detinjstvo proveo je u selu. Godine 1944, njegova porodica se preselila u grad Čitagong, i on je iz seoske škole prešao u osnovnu školu Lamabazar.[9][11] Do 1949. godine njegova majka je obolela od psihološke bolesti.[10] On je kasnije položio maturski ispit pri Čitagonškoj kolegijatnoj školi rangirajući se na 16. mesto među 39.000 učenika u Istočnom Pakistanu.[11] Tokom školskih godina bio je aktivni izviđač i putovao je u Zapadni Pakistan i Indiju 1952. godine, a u Kanadu 1955. da bi prisustvovao Džamboriju.[11] Kasnije, dok je Junus studirao na Čitagonškom koledžu, postao je aktivan u kulturnim aktivnostima i osvajao je nagrade za dramu.[11] Godine 1957, on je upisao ekonomski odsek na Univerzitetu u Daki, gde je diplomirao 1960. godine, a magistrirao 1961. godine.

Publikacije

  • Yunus, Muhammad (1974). Three Farmers of Jobra. Department of Economics, Chittagong University. 
  • —— (1976). Planning in Bangladesh: Format, Technique, and Priority, and Other Essays; Rural Studies Project, Department of Economics. Chittagong University. 
  • ——; Isalama, Saiyada Manajurula; Rahman, Arifa (1991). Jorimon and Others: Faces of Poverty. Grameen Bank. 
  • —— (1994). Grameen Bank, as I See it. Grameen Bank. 
  • —— (1999). Banker to the Poor: Micro-Lending and the Battle Against World Poverty. New York: PublicAffairs. ISBN 978-1-58648-198-8. 
  • —— (2007). Creating a World without Poverty: Social Business and the Future of Capitalism. New York: PublicAffairs. ISBN 978-1-58648-493-4. 
  • —— (2010). Building Social Business: The New Kind of Capitalism that Serves Humanity's Most Pressing Needs. New York: Public Affairs. ISBN 978-1-58648-824-6. 
  • Yunus, Muhammad, Moingeon, Bertrand and Laurence Lehmann-Ortega (2010), "Building Social Business Models: Lessons from the Grameen Experience", April–June, vol 43, number 2–3, Long Range Planning, pp. 308–325
  • —— (2017). A World of Three Zeroes: the new economics of zero poverty, zero unemployment, and zero carbon emissions. Scribe Publications. 

Reference

  1. ^ „The Nobel Peace Prize for 2006”. Nobel Foundation. 13. 10. 2006. Приступљено 13. 10. 2006. 
  2. ^ "House and Senate Leaders Announce Gold Medal Ceremony for Professor Muhammad Yunus" Архивирано 2018-08-29 на сајту Wayback Machine, Press Release, US Congress
  3. ^ FP Top 100 Global Thinkers
  4. ^ „Muhammad Yunus accepts Glasgow Caledonian University post”. BBC News. 1. 7. 2012. 
  5. ^ „Muhammad Yunus Chancellor of Glasgow Caledonian University”. UK Parliament. 16. 7. 2012. 
  6. ^ United Nations Foundation, additional text.
  7. ^ Polgreen, Lydia; Bajaj, Vikas (2. 3. 2011). „Microcredit Pioneer Ousted, Head of Bangladeshi Bank Says”. The New York Times. 
  8. ^ „About Dr. Yunus: Family”. MuhammadYunus.ORG. Архивирано из оригинала 16. 4. 2008. г. Приступљено 14. 5. 2008. 
  9. ^ а б „First loan he gave was $27 from own pocket”. The Daily Star. 14. 10. 2006. Архивирано из оригинала 18. 05. 2015. г. Приступљено 22. 8. 2007. 
  10. ^ а б Haider, Mahtab (1. 1. 2007). „Muhammad Yunus: The triumph of idealism”. New Year Special: Heroes. New Age. Архивирано из оригинала 7. 1. 2007. г. Приступљено 11. 9. 2007. 
  11. ^ а б в г Yunus, Muhammad (14. 10. 2003). গিরেবর উপকাের লােগ োদেখ বਗ਼ োলাক অামােদর বઘাংেক টাকা জমা রাখেত এিগেয় এেসেছ ড় মઓহামઅদ ইউনકস. Prothom Alo (интервју) (на језику: бенгалски). Интервју са Rahman, Matiur. Dhaka. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 9. 1. 2015. 

Literatura

  • Bornstein, David (1996). The Price of a Dream: The Story of the Grameen Bank and the Idea that is Helping the Poor to Change Their Lives. Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-81191-8. 
  • Kallol, Asif Showkat (1. 11. 2013). „Female directors vow to stop GB law”. Dhaka Tribune. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 8. 7. 2015. 
  • Pakiam, Ranjeetha; Mehrotra, Kartikay (6. 11. 2013). „Yunus Sees New Law Spelling Beginning of the End for Grameen”. Bloomberg Businessweek. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 8. 7. 2015. 
  • „Yunus not enjoying respect he deserves”. The Financial Express. Dhaka. 14. 11. 2013. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 8. 7. 2015. 
  • Clinton, Bill (2004). My Life: The Presidential Years. New York: Vintage Books. стр. 329. ISBN 978-0-375-41457-2. „Muhammad Yunus should have been awarded the Nobel Prize in Economics years ago.” 
  • Bari, R. (2011). Grameen Social Business Model: A Manifesto for Proletariat Revolution. AuthorHouse. стр. 158. ISBN 9781468565652. Приступљено 8. 7. 2015. 

Spoljašnje veze

Muhamed Junus na Vikimedijinoj ostavi.
  • Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima
  • Muhammad Yunus biography at Grameen Bank
  • Banker to the Poor 2006 lecture at NobelPrize.org
  • Profile and Papers at Research Papers in Economics/RePEc
  • Exclusive Interview with Educational Technology Magazine
  • „একের পর এক মামলার চাপে ড. ইউনূস”. jugantor.com. Приступљено 8. 7. 2015. 
  • „যে কারণে ইউনূসের বিরুদ্ধে হাসিনা | জাতীয় | কালের কণ্ঠ | kalerkantho”. kalerkantho.com. Приступљено 8. 7. 2015. 
  • Muhamed Junus на сајту C-SPAN (језик: енглески)
  • Muhammad Yunus на сајту IMDb (језик: енглески) 
  • Muhammad Yunus на сајту WorldCat (језик: енглески)
  • „Прикуљене вијести и коментари o чланку Muhamed Junus”. The Guardian.  Уреди на Википодацима
  • „Yunus, Muhammad”. Ramon Magsaysay Award Foundation. Архивирано из оригинала 14. 10. 2016. г. Приступљено 17. 8. 2007. 
  • „Bangladesh: Country of Origin Information Report”. Country of Origin Information Service. UK: Border & Immigration Agency. 15. 6. 2007. Архивирано из оригинала (DOC) 27. 9. 2007. г. Приступљено 9. 9. 2007. 
  • p
  • r
  • u
1900-e1910-e
1920-e
1930-e
1940-e
1950-e
1960-e1970-e1980-e1990-e2000-e2010-e2020-e
  • p
  • r
  • u
Dobitnici Nobelove nagrade 2006.
Hemija
  • Rodžer D. Kornberg (Sjedinjene Američke Države)
Književnost
Orhan Pamuk (Turska)
Mir
Fizika
Fiziologija ili medicina
  • Endru Fajer (Sjedinjene Američke Države)
  • Krejg Melo (Sjedinjene Američke Države)
Ekonomija
  • Edmund S. Felps (Sjedinjene Američke Države)
Normativna kontrola Уреди на Википодацима
Međunarodne
  • FAST
  • ISNI
  • VIAF
Državne
  • Norveška
  • Čile
  • Španija
  • Francuska
  • BnF podaci
  • Katalonija
  • Nemačka
  • Italija
  • Izrael
  • Belgija
  • Sjedinjene Države
  • Švedska
  • Letonija
  • Japan
  • Češka
  • Grčka
  • Koreja
  • Hrvatska
  • Holandija
  • Poljska
  • Portugalija
Akademske
  • CiNii
Ljudi
  • Deutsche Biographie
Ostale
  • COBISS.AL
  • COBISS.SI
  • IdRef