Kajhosru Šapurdži Sorabdži

Kajhosru Šapurdži Sorabdži
Kajhosru Šapurdži Sorabdži 1945. godine
Puno ime	Kaikhosru Shapurji Sorabji
Ime po rođenju	Leon Dudley Sorabji
Datum rođenja	(1892-08-14)14. avgust 1892.
Mesto rođenja	Čingford, Eseks (sad širi London)  Engleska
Datum smrti	15. oktobar 1988.(1988-10-15) (96 god.)
Mesto smrti	Vinfrit Njubar  Engleska
Prebivalište	Engleksa
Državljanstvo	englesko
Zanimanje	kompozitor, muzički kritičar, pijanista i pisac

Kajhosru Šapurdži Sorabdži (rođe Leon Dadli Sorabdži; 14. avgust 1892 – 15. oktobar 1988) bio je engleski kompozitor, muzički kritičar, pijanista i pisac. On je jedan od najplodnijih kompozitora 20. veka, a najpoznatiji je po svojim nokturnima i velikim klavirskim kompozicijama, koje uključuju sedam simfonija za solo klavir, četiri tokate, Sequentia cyclica, 100 Transcendental Studies, Opus clavicembalisticum, njegove poslednje dva klavirske sonate i Gulistān.

Sorabdži je rano u svom životu izrazio osećaj različitosti. Kao homoseksualac mešovitog porekla i osećajući se otuđenim od engleskog društva, školovao se privatno i imao je doživotnu tendenciju da se povučenosti. Njegova majka je bila Engleskinja, a otac bogati parsijski biznismen iz Indije, koji je osnovao skromni poverenički fond koji ga je oslobodio potrebe za radom. Iako je Sorabdži bio nevoljni izvođač, a ne virtuoz, nekoliko svojih dela je javno odsvirao između 1920. i 1936. Krajem tridesetih godina došlo je do promene u njegovom stavu i nametnuo je ograničenja u izvođenju svoje muzike (poznata i kao „zabrana”), koju je ukinuo 1976. Njegove kompozicije su bile malo izložene tokom tih godina i on je ostao u pažnji javnosti uglavnom zahvaljujući svojim spisima i muzičkoj kritici, u čijem su središtu njegove knjige Oko muzike i Mi kontra fa: Imoralizacija makijavelskog muzičara. Pedesetih godina napustio je London i na kraju se nastanio u selu Korf kasl u Dorsetu. Informacije o Sorabdževom životu, posebno o njegovim kasnijim godinama, su retke, a većinom potiču iz pisama koja je razmenjivao sa prijateljima.

Sorabdži se predao muzici nakon ranih časova kompozicije. Iako ga je u početku privlačila modernistička estetika, kasnije je odbacio velike delove ustaljenog i savremenog repertoara. Oslanjao se na različite uticaje poput Feručija Busonija, Kloda Debusija i Karola Szimanovskog i razvio visoko individualni stil koji karakterišu česti poliritmi, uzajamno delovanje tonskih i atonalnih elemenata i raskošna ornamentika. Njegova veća dela takođe imaju tendenciju da kombinuju kontrastne forme (pre svega barok i atematiku). Njegov rad sa preko 100 kompozicija trajao je osam decenija i kreće se od skupa aforističnih fragmenata do dela koja traju nekoliko sati. Iako je prvenstveno komponovao za klavir, pisao je i orkestralne, kamerne i orguljske komade. Sorabdži je bio povezivan sa mnogim kompozitorima-pijanistima kojima se divio, uključujući Frederika Šopena, Franca Lista i Šarla Valentina Alkana. Karakteristike njegove muzike, ne samo harmonični jezik i složeni ritmovi, predvidele su trendove u kompozicijama od sredine 20. veka i nadalje.

Biografija

Rane godine

Kajhosru Šapurdži Sorabdži je rođen kao Leon Dadli Sorabdži u Čingfordu, Eseksu (sad širi London), 14. avgusta 1892.^[1] Njegov otac, Šapurdži Sorabdži^{[n 1]} (Šapurdži Hormusdži Šrof; 18. avgust 1863 – 7. jul 1932), bio je parski građevinski inženjer i biznismen rođen u Bombaju u Indiji, u porodici dugog niza industrijalaca i biznismena.^[3] Njegova majka Madelin Matilda Vorti (13. avgust 1866 - 5. maj 1959) bila je Engleskinja.^[4] Poznato je da je ona bila pevačica, pijanistkinja i orguljašica, ali je pronađeno malo dokaza koji potkrepljuju ove tvrdnje.^[5] Oni su se venčali 18. februara 1892.^[2]

O ranom životu i muzičkim počecima Sorabdžija se malo zna. On je počeo da uči klavir od majke kada mu je bilo osam godina,^[6] a kasnije je dobio pomoć od Emili Edrof-Smit, engleske muzičarke i učiteljice klavira koja je bila prijateljica njegove majke.^[7][8] Sorabdži je pohađao školu od dvadesetak dečaka u kojoj je, pored opšteg obrazovanja, pohađao muzičke časove klavira, orgulja i harmonije, kao i časove nemačkog i italijanskog jezika.^[9] Od ranih 1910-ih do 1916. godine učio je muziku kod pijaniste i kompozitora Čarlesa A. Treva (1854–1929).^[10] Njega je takođe obrazovala njegova majka, koja ga je vodila na koncerte.^[11]

Napomene

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

Kajhosru Šapurdži Sorabdži на Викимедијиној остави.