Свети Сава III

Свети Сава III
Лични подаци
Датум смрти16. јул 1316.
Архиепископ српски
Године(1309-1316)
ПретходникЈевстатије II
НаследникНикодим I

Свети Сава III (? — 26. јул 1316) је био архиепископ српски с почетка 14. века. Наследио је архиепископа Јевстатија II после његове смрти 1309, а на архиепископском трону је остао до своје смрти 1316. године.[1]

Богословско образовање добио је у манастиру Хиландару, те је као игуман манастира постао епископ призренски.[2] За вријеме епископске службе надгледао је радове на изградњи Цркве Богородице Љевишке у Призрену, а 1309. постаје архиепископ.[3]

Његова је личност важна за развој архитектуре у средњовековној Србији. Пре подизања манастира Бањске, чије довршење Сава није доживео, краљ Милутин се саветовао са њим. Када је својом повељом потврдио даровницу краља Милутина манастиру Хиландару назвао се архиепископом свих српских и поморских земаља. Такође, док је био на челу Српске православне цркве обновљена је и Црква Светог Ђорђа у Старом нагоричану. По сведочанству архиепископа српског Никодима, његовог наследника, испуњавајући аманет Светог Саве, редовно је давао помоћ манастиру Хиландару.

Српска православна црква слави га 26. јула по црквеном, а 8. августа по грегоријанском календару.

Референце

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 426-427.
  2. ^ „Свети Сава III, Архиепископ српски | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. arhiva.spc.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-20. 
  3. ^ „Свети Сава III српски”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-20. 

Литература

  • Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић. 

Спољашње везе

  • Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју[мртва веза]
  • Свети Сава III Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2021)


архиепископ српски
13091316.
  • п
  • р
  • у
Архиепископи
1219—1346.
Патријарси
1346—1463.
1557—1766.
Карловачки митрополити1
Карловачки митрополити 1690—1726.
Београдски митрополит 1718—1726.
Београдско-карловачки митрополити 1726—1739.
Карловачки архиепископи и митрополити 1739—1920.
Београдски митрополити
1831—1920.
Цетињски митрополити
1766—1920.
Патријарси2
од 1920.
  • 1 У појединим периодима носила име Београдско-карловачка. Карловачка патријаршија под таквим именом била је канонски непризната.
  • 2 Обнављање партријашије 1920. године уједињењем три митрополије (Карловачке, Београдске и Цетињске) са осталим епархијама.
Портали:
  •  Биографија
  •  Православље
Икона за клице

Овај чланак везан за светитеље је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

  • п
  • р
  • у