Европско првенство у атлетици у дворани 1988 — скок увис за мушкарце

Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 19. Европском првенству у атлетици у дворани 1988. године одржано је 5. марта. у Дворани спорта у Будимпешти, (Мађарска).

Титулу европског првака освојену на Европском првенству у дворани 1987. у Лијевену одбранио је Патрик Шеберг из Шведске.

Земље учеснице

Учествовала су 14 скакача увис из 11 земаља.

  1. Бугарска Бугарска (1)
  2. Чехословачка Чехословачка (1)
  3. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (1)
  4. Италија Италија (2)
  5. Мађарска Мађарска (1)
  6. Норвешка Норвешка (1)
  7. Румунија Румунија (1)
  8. Шведска Шведска (1)
  9. Турска Турска (1)
  10. Њемачка Западна Немачка (3)
  11. Југославија Југославија (1)

Рекорди

[1]

Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1988.
Светски рекорд [2] Карло Тренхард  Западна Немачка 2,42 Запади Берлин,
Западна Немачка 		26. фебруар 1988.
Европски рекорд
Рекорди европских првенстава Патрик Шеберг  Шведска 2,38 Лијевен, Француска 21. фебруар 1987.
Најбољи светски резултат сезоне у дворани Карло Тренхард  Западна Немачка 2,42 Запади Берлин,
Западна Немачка 		26. фебруар 1988.
Најбољи европски резултат сезоне у дворани
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1988.
Рекорди европских првенстава Патрик Шеберг  Шведска 2,39 Будимпешта, Мађарска 5. март 1988.

Најбољи европски резултати у 1988. години

Десет најбољи европски такмичари у скоку увис у дворани 1988. године пре почетка првенства (20. марта 1987), имали су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[3][4]

1. Карло Тренхард Западна Немачка 2,42 26. јануар 1. СРЛ
2. Патрик Шеберг  Шведска 2,38 7. фебруар 2. СРЛ
3. Сергеј Малченко  Совјетски Савез 2,36 9. јануар =3. СРЛ
Дитмар Мегенбург  Западна Немачка 26. фебруар
Сорин Матеј  Румунија 27. фебруар
6. Александар Котович  Совјетски Савез 2,32 23. јануар =7. СРЛ
Рудолф Поварницин 12. фебруар
Андреј Морозов
Генадија Авдјенко
Роберт Руфини  Чехословачка 26. фебруар

Такмичари чија су имена подебљана учествују на ЕП 1988.

Освајачи медаља

Патрик Шеберг
Шведска Шведска 		Дитмар Мегенбург
Западна Немачка Западна Немачка 		Сорин Матеј
Румунија Румунија

Резултати

Финале

[5]

Пласман Атлетичар Земља ЛР ЛРС Резултат Белешка
Патрик Шеберг Шведска Шведска 2,41 2,38 2,39 НРС
Дитмар Мегенбург Њемачка Западна Немачка 2,40 2,40 2,36
Сорин Матеј Румунија Румунија 2,36 2,36 2,35
4. Фабрицио Борелини Италија Италија 2,30 НРд
5. Роберто Руфини Чехословачка Чехословачка 2,32 2,32 2,27
6. Георги Даков Бугарска Бугарска 2,30 2,30 2,27
7. Данијеле Пагани Италија Италија 2,27 ЛРд
8. Ђула Немет Мађарска Мађарска 2,24
Карло Тренхард Њемачка Западна Немачка 2,41 2,41 2,24
10. Хакон Сернблом Норвешка Норвешка 2,24
11. Далтон Грант Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2,24
12. Хрвоје Фижулето Југославија Југославија 2,24 2,20
13. Герд Нагел Њемачка Западна Немачка 2,15
14. Мурат Ајајдин Турска Турска 2,15 ЛРд

Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичарка представља

Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 19. Европског првенства у дворани 1970—1988.

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Западна Немачка 5 6 4 15
2.  Совјетски Савез 5 4 2 11
3.  Мађарска 3 2 1 6
4.  Шведска 3 0 1 4
5.  Пољска 1 2 2 5
6.  Чехословачка 1 1 1 3
7.  Швајцарска 1 0 2 3
8,  Источна Немачка 0 3 0 3
9.  Француска 0 1 0 1
10.  Румунија 0 0 3 3
11.  Белгија 0 0 1 1
 Грчка 0 0 1 1
 Уједињено Краљевство 0 0 1 1
 Холандија 0 0 1 1
Укупно {14} 19 19 20 58

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичар Земља
1, Дитмар Мегенбург  Западна Немачка 4 1 1 6
2. Иштван Мајор  Мађарска 3 1 0 4
3. Патрик Шеберг  Шведска 3 0 0 3
4. Владимир Јашенко  Совјетски Савез 2 0 0 2
5. Карло Тренхард  Западна Немачка 1 4 0 5
6. Кестутис Шапка  Совјетски Савез 1 1 0 2
Јацек Вшола  Пољска 1 1 0 2
8. Роланд Далхојзер  Швајцарска 1 0 2 3
9. Владимир Мали  Чехословачка 1 0 1 2
10. Ролф Бајлшмит  Источна Немачка 0 2 0 2
11. Ендре Келемен  Мађарска 0 1 1 2
Јири Тармак  Совјетски Савез 0 1 1 2

Види још

Референце

  1. ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 329. Приступљено 14. 11. 2018. 
  2. ^ Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за мушкарце Track and Field Statistics
  3. ^ Европска ранг листа скока увис у дворани 1988. ИААФ
  4. ^ Светска ранг листа скакача увис у дворани 1988. (ИААФ).
  5. ^ Резултати скоа увис на ЕПд 1988. на сајту maik-richter.de

Спољашње везе

  • Комплетни резултати са ЕПд 1988. сајт maik-richter.de
  • Резултати ЕПд 1988 на сајту todor66.com
  • Европско првенство у дворани 1988. на сајту ЕАА.
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици
На отвореном
У дворани
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици у дворани 1988.
Мушкарци
  • 60 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1500 м
  • 3.000 м
  • 60 м препоне
  • 5.000 м ходање
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
Жене
  • п
  • р
  • у
Европски прваци у атлетици - скок увис
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023