Martti Ahtisaari
Martti Ahtisaari | |
 Ahtisaari u Helsinkiju 4. jula 2007. | |
10th Predsjednik Finske | |
|---|---|
| Na dužnosti 1. mart 1994. – 1. mart 2000. | |
| Prethodnik | Mauno Koivisto |
| Nasljednik | Tarja Halonen |
Finski ambasador u Tanzaniji, Zambiji, Somaliji i Mozambiku | |
| Na dužnosti 1973 – 1977 | |
| Rođen/a | (1937-06-23)23. 6. 1937. Viipuri, Finska (danas Vyborg, Rusijka) |
| Državljanstvo |  Finska |
| Politička stranka | Socijaldemokratska patrija Finske |
| Suprug/a | Eeva Irmeli Ahtisaari[1] |
| Religija | luteran |
Marti Oiva Kalevi Ahtisari (Martti Oiva Kalevi Ahtisaari, rođen 23. juna 1937. u Vipuriju, umro 16. oktobra 2023.,[2] bio je predsednik Finske kao i diplomata i medijator Ujedinjenih Nacija. Bio je i specijalni izaslanik UN-a za status Kosova i Metohije.
Marti Ahtisari je dobio Nobelovu nagradu za mir 2008. „za višedecenijsko angažovanje i posredovanje u uspostavljanju mira i rešavanju konflikata na više kontinenata“.[3] Ahtisari je počasni doktor više poznatih univerziteta, među kojima su Moskovski i Kijevski.
Mladost
Rođen je 23. juna 1937. godine u Vipuriju (Viipuri) (sada Viborg (Vyborg)), gradu koji je 1944. godine anektirao SSSR. Njegov otac, poreklom Norvežanin, bio je oficir. Diplomirao je na univerzitetu u Oslu, opredelio se za karijeru nastavnika u Pakistanu.
Diplomatska karijera
Marti Ahtisari je poznat među svetskim političarima, diplomatama i analitičarima. Reputaciju je stekao kao diplomata u Ministarstvu inostranih poslova Finske, a posle kao diplomata koji je posredovao, ocenjivao, dogovarao i presuđivao na mnogim "vrućim tačkama" (u Izraelu je ispitivao akcije izraelskih snaga u izbegličkim logorima, u Severnoj Irskoj se zavlačio u tajne baze IRA).
Pre toga, Ahtisari je bio ambasador Finske u Tanzaniji, Mozambiku, Zambiji i Somaliji.
Tada je obavao više važnih funkcija u institucijama koje su se bavile ekonomskom pomoći zemljama u razvoju, a 1987. godine postaje podsekretar u Ujedinjenim nacijama. U Namibiji je bio specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija od 1978. godine do ranih 90-ih. U Namibiji su pregovori o nezavisnosti trajali više od deset godina: Ahtisari piše da je najteže bilo da ljudi koji su učestvovali u pregovorima shvate da im ništa povoljnije neće biti ponuđeno ni kasnije.
Namibija je u znak priznanja i zahvalnosti Ahtisarija proglasila počasnim građaninom. Sledeće godine postaje ministar inostranih poslova Finske, a 1992-1993. godine predsedava međunarodnom konferencijom o SFRJ. On je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a. Maja 1999. godine dobrovoljno se ponudio da bude neutralni predstavnik u razgovorima o okončanju rata u SRJ. Posredovao je između ruskog predstavnika Viktora Černomidrina i američkog Stroba Talbota.
Predsednik Finske
Iako nikada nije bio aktivan na domaćoj političkoj sceni, kao kandidat Socijaldemokratske parije pobeđuje u februaru 1994. godine na predsedničkim izborima. Postaje prvi predsednik Finske koji je izabran na direktnim izborima glasovima svih birača. Na položaju predsednika ostaje do 2000. godine. Ponajviše zahvaljujući njegovoj politici i njegovom ličnom angažmanu, Finska zvanično postaje član Evropske unije 1995. godine. U Finskoj je stekao veliku popularnost zbog uspešnih diplomatskih misija, ali i otvorenih kritika rata u Persijskom zalivu, zbog čega je izgubio naklonost SAD.
Specijalni izaslanik za Kosmet
Bivši generalni sekretar UN-a Kofi Anan imenovao ga je za specijalnog izaslanika UN-a za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije.
Krajem juna i početkom jula 2007. godine u mnogim srpskim glasilima se pojavila vest da je Ahtisari primao mito od albanske mafije[4][5]. Cifre se kreću od 2 do 40 miliona evra[4]. Krajem juna 2007. godine prvu vest o mitu je demantovala kancelarija Martija Ahtisarija[4], ali već početkom jula navode nemačke obaveštajne službe BND da je Ahtisari primio mito je potvrdio i Globalni informativni sistem[6]. I predsednik američkog saveta za KiM - Džim Džatras je potvrdio da ima saznanja o primanju mita od strane Ahtisarija[5].
| Prethodnik: Mauno Koivisto | Predsednik Finske | Nasljednik: Tarja Halonen |
Izvori
- ↑ http://www.tpk.fi/ahtisaari/fin/henkilot/eeva_ahtisaari.cv.html.
- ↑ [1]
- ↑ Ahtisariju Nobelova nagrada za mir. Radio-televizija Srbije, 10. oktobar 2008. Pristupljeno 10.10.2008.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 „Vest na „RTS-u“ od 22. juna -”. Arhivirano iz originala na datum 2007-06-26. Pristupljeno 2008-10-12.
- ↑ 5,0 5,1 Članak u glasilu „NOVINAR.de“ - „Ahtisari primio mito od albanske mafije“
- ↑ „Članak u „Presu“ - „Ahtisari uzeo mito“”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-28. Pristupljeno 2008-10-12.
Vanjske veze
Martti Ahtisaari na Wikimedijinoj ostavi
- Ahtisari i CMI internet prezentacija
- p
- r
- u
Predsjednici Finske
- Kaarlo Juho Ståhlberg (1919–1925)
- Lauri Kristian Relander (1925–1931)
- Pehr Evind Svinhufvud (1931–1937)
- Kyösti Kallio (1937–1940)
- Risto Ryti (1940–1944)
- Carl Gustaf Emil Mannerheim (1944–1946)
- Juho Kusti Paasikivi (1946–1956)
- Urho Kekkonen (1956–1982)
- Mauno Koivisto (1982–1994)
- Martti Ahtisaari (1994–2000)
- Tarja Halonen (2000–2012)
- Sauli Niinistö (2012-)
